Hyperblogger je pričala o svojim tranzicionim problemima, pa me je to navelo da kažem i ja reč dve o tome. Zgodno, upravo danas je sedam godina od naše "plišane" revolucije... od čuvenog 5. oktobra 2000. Kada se osvrnem preko svog (sedam godina starijeg) ramena i zavirim, pa uporedim, tadašnji život i novčanik sa sadašnjim, imam šta i da vidim. Život mi je prazniji, a novčanik... on je bar oduvek bio prazan. Izgubio sam mnogo toga za sedam godina, delom zbog tranzicije, delom zbog neminovnog procesa odrastanja. Na odrastanje ne mogu da se žalim - nije razumno... svi mi moramo, pre ili kasnije, to da proživimo i da stoički podnesemo vruć šamar života. Ali tranzicija... e, to je već druga priča!

Pitam se šta li je to krvcnulo u mojoj glavi (ili tuđim glavama), pa sve češće ulazim u žestoke životno/sportsko/političke debate, za koje je od samog početka jasno da neće dati rezultate? Od slučajnog prolaznika na ulici, preko taksiste, do mojih najboljih prijatelja, više ne nailazim na saglasnost. Nešto je u meni evoluiralo ili ... (pa ovde neka obrazovaniji ubace antonim od "evoluirati"). 

Ukoliko je još uvek neko ostao da čita ovo... I'm just messing with ya! Pu, pu... daleko bilo!!! Nisam toliko psihički labilna osoba. Najgore što bi moglo da se desi je da me neko čačne u (kurje) oko i da ga žestoko iznapušavam zbog toga. Evo šta se desilo, pa me je pokrenulo na pisanje ovog članka...

 (Dalje)

Još uvek planiram da otvorim poseban blog za poeziju... ali kada već imam ovaj, mislim da ću ga iskoristiti da podelim sa vama i tekstove nekih, meni omiljenih, pesama za koje smatram da su daleko iznad mojih poetskih sposobnosti...

Olelole...
Obuci heklane sokne...
One sa štrafticom, pače...
Da lakše odrede dokle su ti alapače
Ole...
Razigraj nožice brze...
Nosićem do neba dopri...
Nije ni čudo što nas mrze...
Kad smo tako dobri...

Ole, veče se kinđuri zlatom...
I ponoć navlači frak...
Ma, neka pukne Banatom...
Ko ljubav krije...
Ole, moja si pokretna fešta...
Moj tajni prolaz kroz mrak...
I sve bi bilo koješta da tebe nije...

Olelole...
Bolje da tamburu spalim...
Ko one vikinške lađe...
Pustim niz reku pa žalim...
Nek je đavo nađe...
Slusaj samo...
Nameće šljam ritam marša...
Klanjaju lude ko đeram...
Zavija hor s puno falša...
Ja po svome teram...

Ole, uvek mi pokisne kresta kad neptun uđe u Rak...
Vodi me na luda mesta...
Gde ritam bije...
Ole, moja si pokretna fešta...
Moj tajni prolaz kroz mrak...
I sve bi bilo koješta da tebe nije...

Olelole...
Navikso mesec medaljon...
Al nešto srdito motri...
Postrojen zvezda bataljom...
Fališ na toj smotri...
Opa?...
Briga te, ti gnjaviš jastuk...
Pogled se napola slama...
Spremaš se na bezobrazluk...
O, budi bože s nama...

Ole, gde si to sakrila mladež...
U nedra zapao mak...
Na tom se bregu, da znadeš, moj barjak vije...
Ole, moja si pokretna fešta...
Moj tajni prolaz kroz mrak...
I sve bi bilo koješta da tebe nije...

Juče sam, tražeći jednu davno zagubljenu singl ploču Stranglersa, u kartonskoj kutiji na dnu ormana pronašao jednu, manju, limenu (plekanu, što kažu matori) kutijicu od neke nemačke čokolade, ili su to možda bili neki kolači, nije ni važno.

A onda, sećanje koje je godinama tavorilo u zapećku mojih misli i nikada nije izlazilo na površinu, preplavilo me je kao monsun neku indijsku provinciju. Zvala se Tea (nadam se da je još uvek... nisam odavno čuo ništa od nje) a u kutiji kolača (ili to beše čokolada) ležala su, kao hermetički zatvorena, njena pisma upućena meni, još uvek mirišljava, ispisana gotovo dečijom rukom... "za mog Darka"...

 (Dalje)

Napokon, podignem svoju platu i odlučim, pošto sam ceo mesec bio "dobar prema sebi", da se počastim jednim duplim čizburgerom. Odem u McDonald's na Terazijama, uzem narudžbinu i sednem za računar koji se upravo oslobodio. Hej, besplatan internet je besplatan internet.

Htedoh da proverim MySpace profil i pogledam komentare na blogu, pa shodno tome ukucam "quzma.blog.rs"... logujem se i... opa... "PERMISSION DENIED"... Pročitam sitan tekst ispod toga i shvatim da sam, premašio broj upotrebljenih nepristojnih reči, pa mi built-in filter ne dozvoljava da pristupim sajtu. Razmišljam... i padnu mi na pamet par produkta poganog jezika, tipa motherfuckers. Dobro, hajde... kriv sam... ostaviću pregled komentara kad budem došao kući. Prebacim se na "www.myspace.com"... logujem se i... opet "PERMISSION DENIED"... Pa dobro, majku mu, jel' ovaj internet može uopšte da se koristi? Razmišljam šta sam ovde bezobrazno napisao i jedina nepristojnost koja mi je pala na pamet je u duhovitom komentaru jednog prijatelja... 

 (Dalje)