Podstaknut razmiricama sa voljenom osobom odlučio sam da se malo pozabavim ovom temom. Elem, uzrok razmirica je u tome što dam dozvolio da moje nesavršenosti i mane isplivaju na površinu: nepoverenje (zbog glupog straha), ljubomora (manjim delom opravdana, većim paranoična). Događaj, gotovo dramski, imao je uvod, pa zaplet, pa obrt, pa još jedan obrt, pa hepiending prouzrokovan mojim "izvini", pa opet obrt i na kraju definitivno kulminirao sa još jednim "izvini"... Primirje postignuto, a mir je izvesan. Rekao bih da je dobro, ali moje repetativno izvinjavanje je ostavilo prilično bljutav ukus u ustima i umnogome pokvarilo idiličnu atmosferu koju sam težio da postignem. Srećom realna šteta nije velika, a na sebe ću preuzeti odgovornost da je saniram... ostaje samo ona kolateralna - ta reč više nema istu vrednost u njenim očima - ta šteta je nepopravljiva i jedan vredan nauk za mene.
Hyperblogger je pričala o svojim tranzicionim problemima, pa me je to navelo da kažem i ja reč dve o tome. Zgodno, upravo danas je sedam godina od naše "plišane" revolucije... od čuvenog 5. oktobra 2000. Kada se osvrnem preko svog (sedam godina starijeg) ramena i zavirim, pa uporedim, tadašnji život i novčanik sa sadašnjim, imam šta i da vidim. Život mi je prazniji, a novčanik... on je bar oduvek bio prazan. Izgubio sam mnogo toga za sedam godina, delom zbog tranzicije, delom zbog neminovnog procesa odrastanja. Na odrastanje ne mogu da se žalim - nije razumno... svi mi moramo, pre ili kasnije, to da proživimo i da stoički podnesemo vruć šamar života. Ali tranzicija... e, to je već druga priča!
Sticks and stones will break my bones, but your words will never hurt me!
Svakodnevnica Trekbekovi (0) Komentari (8)Pitam se šta li je to krvcnulo u mojoj glavi (ili tuđim glavama), pa sve češće ulazim u žestoke životno/sportsko/političke debate, za koje je od samog početka jasno da neće dati rezultate? Od slučajnog prolaznika na ulici, preko taksiste, do mojih najboljih prijatelja, više ne nailazim na saglasnost. Nešto je u meni evoluiralo ili ... (pa ovde neka obrazovaniji ubace antonim od "evoluirati").
Ukoliko je još uvek neko ostao da čita ovo... I'm just messing with ya! Pu, pu... daleko bilo!!! Nisam toliko psihički labilna osoba. Najgore što bi moglo da se desi je da me neko čačne u (kurje) oko i da ga žestoko iznapušavam zbog toga. Evo šta se desilo, pa me je pokrenulo na pisanje ovog članka...
Napokon, podignem svoju platu i odlučim, pošto sam ceo mesec bio "dobar prema sebi", da se počastim jednim duplim čizburgerom. Odem u McDonald's na Terazijama, uzem narudžbinu i sednem za računar koji se upravo oslobodio. Hej, besplatan internet je besplatan internet.
Htedoh da proverim MySpace profil i pogledam komentare na blogu, pa shodno tome ukucam "quzma.blog.rs"... logujem se i... opa... "PERMISSION DENIED"... Pročitam sitan tekst ispod toga i shvatim da sam, premašio broj upotrebljenih nepristojnih reči, pa mi built-in filter ne dozvoljava da pristupim sajtu. Razmišljam... i padnu mi na pamet par produkta poganog jezika, tipa motherfuckers. Dobro, hajde... kriv sam... ostaviću pregled komentara kad budem došao kući. Prebacim se na "www.myspace.com"... logujem se i... opet "PERMISSION DENIED"... Pa dobro, majku mu, jel' ovaj internet može uopšte da se koristi? Razmišljam šta sam ovde bezobrazno napisao i jedina nepristojnost koja mi je pala na pamet je u duhovitom komentaru jednog prijatelja...
Ozbiljno razmišljam o pokušaju da izgradim karijeru kao pljačkaš banaka. Malo logistike, malo oružja, sočni komentari poput "everybody on the floor, motherfuckers" ... koliko može biti teško? Ako bih uspeo... Mexico, here I come. A ako omanem... reč "Mexico" se, glasovnom promenom sličnom palatalizaciji, pretvara u "Zabela". Pa, spreman sam na rizik "palatalizacije".
(Dalje)(Dalje)
Klasne nejednakosti, pakovana slanina i novosadska salama
Svakodnevnica Trekbekovi (0) Komentari (9)(Dalje)
